Novosti

Ostavinska rasprava ili postupak predstavlja sudski proces tokom kog sud utvrđuje ko su naslednici umrlog lica. Odnosno, koja imovina je zaostavština umrlog lica koju oni nasleđuju i koja prava iz zaostavštine im pripadaju.

Kada se radi pokretanje ostavinske rasprave?

Pokretanje ostavinske rapsrave se vrši po službenoj dužnosti čim se sazna da je neko lice umrlo ili proglašeno za umrlo. Matičar u roku od 30 dana dostavlja izvod iz matične knjige umrlih ostavinskom sudu, koji dalje daje zaduženje javnom beležniku da sačini smrtovnicu. Javni beležnik smrtovnicu sastavlja i u slučajevima kad preminuli iza sebe nije ostavio nikakvu imovinu.

Popis imovine obuhvata celokupnu imovinu koja je bila u posedu umrlog u vreme smrti, imovinu umrlog koja se nalazila u posedu drugog lica, kao i imovinu drugih lica koja se nalazi u posedu umrlog iako nije njegova svojina.

Pokretna imovina popisuje se pojedinačno, po vrsti, broju, meri, dok se nepokretna imovina popisuje po katastarskim detaljima. I kod pokretne i nepokretne imovine naznačava se vrednost imovine.

Nakon popisa imovine, zapisnik se dostavlja sudu, učesnicima popisa i naslednicima. Utvrđuje se postojanje pisanog ili usmenog testamenta, nakon kog sud određuje ročište na kom se raspravlja zaostavština. Sud od naslednika uzima izjave o prihvatanju ili odricanju prava na nasleđe.

Rešenje o nasleđu se donosi kada sud utvrdi kojim licima pripada pravo na nasleđe. Zaostavština bez naslednika pripada Republici Srbiji i postaje deo državne imovine. Sud daje proglas u službenom glasniku u trajanju od godinu dana. Ukoliko se u ovom periodu niko od naslednika ne javi, zaostavština pripada državi.

Ostavinski postupak se obustavlja ako se utvrdi da preminuli nema imovinu ili je ima, ali je njome raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju. Ostavinski postupak se ne održava i ukoliko preminuli ima samo pokretnu imovinu, bez nepokretne, koju niko od naslednika ne potražuje. Naslednici koji su nezadovoljni načinom pokretanja ostavinske rasprave imaju pravo žalbe, bilo da postupak sprovodi sud ili javni beležnik.

Pročitajte i naš tekst na temu legalizacije objekata.

Koji sud je nadležan za ostavinski postupak?

Nadležnost suda zasniva se prema mestu boravka ili prebivališta preminulog lica – ostavioca. Može se desiti slučaj da preminuli nije imao boravak ili prebivalište na teritoriji Republike Srbije.

Tada se donosi odluka o mesnoj nadležnosti suda na osnovu najvećeg dela terirorijalne pripadnosti zaostavštine – biraće se sud na čijem se području nalazi najveći deo imovine koja se zaostavštinom deli.

Uloga javnog beležnika u ostavinskom postupku

Čim osoba premine, po službenoj dužnosti pokreće se ostavinski postupak. Matičar upisuje smrt u matične knjige i ima dužnost da u roku od 30 dana dostavi ostavinskom sudu izvod iz matične knjige umrlih. Ostavinski sud, nakon što primi izvod iz matične knjige umrlih, daje nalog javnom beležniku da sastavi smrtovnicu.

Smrtovnica je javna isprava i sastavlja se i u slučajevima kada nema nikakve materijalne zaostavštine umrlog lica. Javni beležnik po službenoj dužnosti pribavlja sve podatke, prvenstveno od rodbine umrlog lica i upisuje ih u smrtovnicu. Ukoliko javni beležnik nije u mogućnosti da dođe do svih podataka, on nepotpunu smrtovnicu predaje sudu, koji je u obavezi da je sam dalje popuni.

Čak i ako se desi da sud ne uspe da popuni smrtovnicu u potpunosti, propust nije veliki, jer se na ostavinskom postupku pojavljuju naslednici koji prilažu dokumente vezane za imovinu ostavioca. Javni beležnik, pored popunjavanja smrtovnice, ima službeno ovlašćenje da izvrši popis i procenu imovine ostavioca.

Popis i procena vrše se u prisustvu dve punoletne osobe, a ukoliko je potrebno popisu može prisustvovati i sudski veštak. Naslednici i legari takođe imaju pravo da prisustvuju tokom popisa imovine.

Javni beležnik u zapisnik unosi podatke o vrednosti pokretne i nepokretne imovine. Zapisnik dostavlja svim licima koja učestvuju u ostavinskom postupku, jer imaju pravo prigovora na zapisnik, ukoliko smatraju da nije ispravno sačinjen. U tom slučaju ostavinski sud daje ovlašćenje drugom javnom beležniku da ponovo popiše i proceni vrednost imovine.

Sud može ovlastiti javnog beležnika da da sprovodi ostavinski postupak, nakon prijema smrtovnice. U tom slučaju sud ima dužnost da nadzire rad javnog beležnika i ukoliko smatra da ne postupa ispravno ili odugovlači u radu, može mu oduzeti povereni predmet.

– Nerođeno dete ostavioca

Nerođeno dete ostavioca može biti naslednik ukoliko se rodi živo. U tom slučaju ima jednaka prava kao i rođena deca, i drugi naslednici ostavioca. Kada se sazna da će dete biti rođeno, sud o tome obaveštava organ starateljstva koji nerođenom detetu postavlja staraoca.

– Usmeni testament

Ako je ostavilac za života sačinio testament, javni beležnik ga dostavlja sudu i naredni korak je proglašenje testamenta. Proglašenje testamenta vrši se u tako što sud otvara i čita pisani testament u prisustvu dve punoletne osobe, koje mogu biti i naslednici.

Naslednici imaju pravo da traže prepis testamenta, a isti se može proglasiti čak i kada nije punovažan ili kad postoji više verzija istog. Kada je u pitanju usmeni testament sastavlja se isprava sa izjavom koju daju svedoci usmenog testamenta o volji ostavioca. Isprava se čita pred sudom. Ukoliko isprava nije sačinjena sud će morati da sasluša svedoke pod zakletvom.

– Nepostojanje testamenta ili zaostavština bez naslednika

Ako je testament nestao ili je uništen, a među naslednicima ostavioca nema spora da je testament postojao, ostavinski sud će ih pojedinačno saslušati kako bi utvrdio činjenice o obliku i sadržaju testamenta, kao i načinu njegovog nestanka. Zapisnik saslušanja proglašava se po odredbama koje važe za proglašavanje pisanog testamenta.

Ukoliko među naslednicima postoji spor vezan za oblik i sadržaj testamenta, upućuju se na parnični postupak. Ukoliko zaostavština nema druge zakonske naslednike, naslednik je Republika Srbija. Republika Srbija ne može se odreći prava na nasleđe, a zaostavština koju nasledi postaje državna imovina.

Koji je rok za pokretanje ostavinske rasprave?

Rok za pokretanje ostavinske rasprave u Srbiji je šest meseci od dana smrti osobe koja je ostavila imovinu. To znači da je potrebno započeti postupak ostavinske rasprave u roku od šest meseci od datuma kada je osoba preminula.

Ukoliko je rok za pokretanje ostavinske rasprave prekoračen, sud može doneti odluku da se isti i ne sprovede. Osim u izuzetnim situacijama gde postoji dobar razlog za propuštanje roka (npr. kada je naslednik bio sprečen da pokrene postupak zbog opravdanih okolnosti).

Kako bi se izbegli mogući problemi i kašnjenja, preporučuje se da se ostavinska rasprava pokrene što je pre moguće nakon smrti osobe, kako bi se imovina adekvatno procenila i raspodelila naslednicima u skladu sa zakonskim propisima.

Kako se izjasniti na ostavinskoj raspravi?

Nadležni sud određuje ročište na kom će se raspraviti zaostavština i naslednici će dati nasledničke izjave. Pozive za ovo ročište sud dostavlja lično naslednicima. Naslednici, bilo da su zakoniti ili testamentarni, u obavezi su da daju izjavu, pozitivnu ili negativnu. Odnosno da li prihvataju nasleđe ili ga se odriču. Ovu izjavu naslednici mogu dati i van zakazanog ročišta, ali mora biti overena.

Naslednici koji prihvate nasleđe prihvataju i dugove ostavioca, u visini nasleđene imovine. Nasleđe ne može biti prihvaćeno delimično ili uslovljeno. Potrebno je da izjava bude jasna i bez sumnje pokaže da li naslednik prihvata ili odbija nasleđe. U slučaju da naslednik ne želi svoj deo nasleđa. Može ga se odreći u korist drugog naslednika, što predstavlja ugovor o poklonu.

Nije moguće odreći se nasleđa u ime druge osobe. Ukoliko se zakonski zastupnik nerođenog deteta odriče njegovog prava na nasleđe. Izjava je punovažna samo uz saglasnost organa starateljstva. Ukoliko se nakon ostavinske rasprave sazna za imovinu za koju se nije znalo tokom trajanja ostavinske rasprave. Pokreće se dopunska ostavinska rasprava.

Možda vas zanima i šta obuhvata ugovor o kupoprodaji nepokretnosti. 

– Šta ako se ne dođe na ostavinsku raspravu?

Izostanak sa ročišta ne posmatra se na štetu naslednika, nego se pretpostavlja da nasleđe prihvata. Nasledničke izjave ne mogu da budu opozvane. Međutim ukoliko se tokom ostavinskog postupka dozna za nove činjenice za koje se nije znalo u momentu nasleđivanja, naslednik može izmeniti odluku.

Koji su potencijalni problemi koji mogu nastati?

Ako se sumnja da je naslednička izjava data pod pretnjom ili prinudom, može se pobiti u parničnom postupku. Postoji razlika između spora o činjenicama i spora o pravu. Ukoliko zakonodavac proceni da su među strankama sporne činjenice od kojih zavisi neko njihovo pravo, uputiće ih na parnični postupak i propisaće obavezu suda o prekidu raspravljanja zaostavštine.

Sud reaguje na ovaj način kada su u pitanju činjenice od kojih zavisi pravo na nasleđe. Kao što su punovažnost ili istinitost testamenta, odnos naslednika i ostavioca na osnovu kog se po zakonu nasleđuje, činjenice od kojih zavisi zahtev naslednika da im se iz zaostavštine izdvoje predmeti za svakodnevnu upotrebu. Takođe i činjenice od kojih zavisi veličina dela koji se nasleđuje, činjenice od kojih zavisi nedostojnost ili isključenje naslednika, činjenice o tome da li se neko lice odreklo nasleđa.

Poziv za ostavinsku raspravu

Poziv za ostavinsku raspravu dostavlja se od strane suda naslednicima. Naslednici se pozivom obaveštavaju da je ostavinski postupak pokrenut i da dostave testament ukoliko se nalazi kod njih.

Koliko košta pokretanje ostavinske rasprave?

Ako vas zanima koliko košta pokretanje ostavinske rasprave, cena može varirati u zavisnosti od nekoliko faktora. Neki od njih su pravni honorar advokata, sudske takse, procene imovine i drugi administrativni troškovi. Troškovi mogu biti različiti u svakoj jurisdikciji i zavise od složenosti slučaja i vrednosti imovine koja je predmet nasleđivanja.

U Srbiji, kao i u drugim zemljama, troškovi pokretanja ostavinske rasprave mogu biti prilično različiti. Evo nekih od mogućih troškova koji se mogu pojaviti tokom postupka ostavinske rasprave:

• Pravni honorari: Troškovi angažovanja advokata koji će zastupati zainteresovane strane u ostavinskoj raspravi. Honorari se mogu razlikovati u zavisnosti od advokatske kancelarije, iskustva advokata i kompleksnosti slučaja.
• Sudske takse: Troškovi koji se plaćaju sudu prilikom pokretanja postupka ostavinske rasprave.
• Troškovi procene imovine: U nekim slučajevima može biti potrebno proceniti vrednost imovine koja se nasleđuje. Troškovi procene će zavisiti od vrste imovine i stručnjaka angažovanog za procenu.
• Troškovi overe i overe dokumentacije: Troškovi overe i overe testamenta ili drugih relevantnih dokumenata.
• Ostali administrativni troškovi: Mogući dodatni troškovi u vezi sa sprovođenjem postupka ostavinske rasprave, kao što su izrada sertifikata o nasleđivanju ili izvoda iz ostavinskog rešenja.

Važno je napomenuti da ne možemo pružiti tačan odgovor na pitanje koliko košta pokretanje ostavinske rasprave. Konačan iznos zavisi od individualnih okolnosti svakog pojedinca. Pre pokretanja ostavinske rasprave, budite slobodni da nas kontaktiarte radi konsultacije. Tako ćemo vam pružiti tačne informacije o očekivanim troškovima i celokupnom procesu u vašem konkretnom slučaju.

Ko plaća nastale troškove?

Troškovi ostavinske rasprave jednoglasno su uvaženi kao najveći nedostatak nasleđivanja. Troškove ostavinske rasprave isplaćuju naslednici zaostavštine. Takse koje se naplaćuju, određuju se prema vrednosti zaostavštine i fiksne su, ne mogu biti izmenjene. Takse koje naplaćuju javni beležnici često su mnogostruko veće od taksi koje donosi sud. Stoga se često dešava da naslednici moraju da se zaduže kako bi preuzeli zaostavštinu.

Uz troškove javnog beležnika ili suda, naslednici plaćaju i porez na nasleđenu imovinu. Porez se plaća na nepokretnosti, vozila bilo da su drumska, vazdušna ili vodena, intelektualnu svojinu, gotov novac, štedni ulog, depozit u banci itd. Poreska stopa za naslednike drugog reda je 1.5%, a za naslednike drugog ili daljih naslednih redova iznosi 2.5%.

Naslednici prvog naslednog reda, supružnik i roditelji, ne plaćaju porez na nasleđe. Porez na nasleđe se ne plaća i u slučaju ugovora o poklonu,  zatim i u slučaju kada je naslednik drugog naslednog reda poljoprivrednik koji je nasledio imovinu potrebnu za obavljanje poljoprivredne delatnosti, ukoliko je sa ostaviocem živeo u zajedničkom domaćinstvu najmanje godinu dana pre smrti.

Porez se ne plaća na nasleđeni stan, ukoliko je naslednik drugog naslednog reda živeo u stanu sa preminulim najmanje godinu dana. Ako vam je potrebna pomoć u započinjanju samog procesa ili želite znati više informacija, Advokati Beograd će vam pomoći u tome. Kontaktirajte nas.