Žalba

Žalba protiv presude je redovan pravni lek protiv nepravosnažnig presuda prvog stepena i dopuštena je protiv svih prvostepenih presuda.

Pravo na Žalbu ima značaj ustavne garancije kojom se svakome garantuje pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se rešava o njegovom pravu ili na zakonom zasnovanom interesu.

Žalba je suspenzivni pravni lek, i podizanjem Žalbe sprečava se nastupanje pravosnažnosti.

O žalbi odlučuje sud višeg ranga od onog koje doneo pobijanu presudu, o žalbi odlučuju apelacioni sudovi,  osim ukoliko nije nadležan viši sud.

Žalba protiv presude je dvostrani pravni lek, što znači da se Žalba dostavlja suprotnoj strani na odgovor.

Rok za podnošenje žalbe

Žalba je samostalan pravni lek, rok za podnošenje Žalbe iznosi 15 dana od dana prijema presude. U sporovima male vrednosti kao i u meničnim i čekovnim sporovima rok za žalbu je 8 dana.

Propuštanje roka za žalbu, ima za posledicu gubitak prava na pravni lek. Neblagovoremena Žalba se odbacuje kao nedopuštena.

Žalba protiv presude mora da sadrži označenje pobijane presude kao i potpis podnosioca pravnog leka. U žalbi treba da bude navedeno da li se presuda pobija u celini ili delimično kao i žalbeni razlozi.

Stranke su izričito ovlašćene da podnesu Žalbu, u njihovo ime i za njihov račun Žalbu može da podnese njihov punomoćnik – advokat.

Po prijemu Žalbe prvostepeni sud isputuje: blagovremenost žalbe, potpunost i dopuštenost pravnog leka.

Rok za odgovor na žalbu

Primerak Žalbe se dostavlja suprotnoj strani na odgovor, Rok za davanje odgovora na Žalbu iznosi 15 dana. Po prijemu odgovora na žalbu prvostepeni sud u roku od 8 dana dostavlja spise predmeta drugostepenom sudu.

O žalbi drugostepeni sud odlučuje po pravilu bez održavanja rasprave na sednici veća.

– Drugostepeni sud može da:

1. Odbaci  rešenjem – neblagovremenu, nepotpunu ili nedopuštenu Žalbu.
2. Odbije žalbu kao neosnovanu i potvrdi prvostepenu presudu – ukoliko drugostepeni sud u postupku odlučivanja po Žalbi utvrdi da je Žalba neosnovana odnosno da je prvostepeni sud pravilno odlučio o predmetu odbiće Žalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu.
3. Ukine prvostepenu presudu rešenjem i vrati predmet na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu – ukoliko drugostepeni sud nađe da je žalba opravdana i da je bilo bitnih povreda odredba oarničnog postupka ili da sud  nije pravilno ili je nepotpuno utvrđeno činjenično stanje vratiće prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
4. Preinači prvostepenu presudu – drugostepeni sud dođe do drugačije ocene dokaza koje je izveo prvostepeni sud.
5. Ukine presudu i odbaci tužbu – u slučaju da prvostepeni sud nije uočio neotkolnjive smetnje za vođenje postupka
6. Usvoji žalbu, ukine presudu i odluči o zahtevima stranka – ukoliko je već jednom došlo do ukidanja presude i vraćanja na ponovno odlučivanje, drugostepeni sud može da usvoji žalbu i sam odluči o zahtevima stranaka.

Možda će vas zanimati i naš tekst na temu tužbi. 

Žalba protiv presude u krivičnom postupku

Žalba protiv prvostepene presude je redovan; devolutivan, susupenzivan i potpun pravni lek stranaka i drugih zakonom ovlašćenih lica.

Žalba je dopuštena protiv svake prvostepene presude, po svim osnovima i pravnim i činjeničnim u granicama pravnog interesa stranaka i drugih lica.

Žalba protiv prvostepene presude je dopuštena kako u korist tako i na štetu okrivljenog lica.

Žalbu mogu izjaviti sledeća lica:

1.  Javni tužilac (kako na štetu tako i u korist optuženog, ovo se izuzetno retko dešava ukoliko se pronađu novi dokazi npr)
2. Optuženi (samo u svoju korist)
3. Branilac optuženog (samo u korist optuženog ali ne i protiv njegove volje, osim ako nije izrečena kazna zatvora od 30 do 40 godina onda je obavezna Žalba čak i ako optuženi ne želi da se ona izjasni).
4. Bračni drug optuženog, kao i vanbračni drug i njegovi bliski srodnici po krvu u prvoj liniji; brat, sestra itd.
5. Oštećeni ali samo u pogledu troškova koje treba da plati ili da mu budu plaćeni kao i zbog odluke o imovinsko pravnom zahtevu.
6. Pravno ili fizičko lice kome je presudom izrečeno oduzimanje imovinske koristi.

Žalba može da se izjavi kako zbog pravnih tako i činjeničnih nedostataka sadržanih u presudi ili u postupku po kome je ona doneta.

Ona je dozvoljena zbog povrede prava o krivičnom postupku tako i zbog povrede krivičnog materijalnog prava.

Žalba je dozvoljena:

• Zbog bitne povrede odredba krivičnog postupka

• Zbog povrede krivičnog zakona

• Zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjenjičnog stanja

• Zbog odluke o krivičnoj sankciji

Žalba se podnosi neposredno višem sudu ali se predaje sudu koji je izrekao Presudu; ona se podnosi u dovoljnom broju primeraka  i dostavlja suprotnoj strani na odgovor. 

U slučaju da je izjavljen pravni lek samo u korist optuženog; viši sud pobijanu odluku ne sme da izmeni na njegovu štetu.

Ova pravilo krivičnog procesnog prava se naziva zabrana preinačenja na gore ili na latinskom jeziku refomatio in peius.

Osnovni cilj zabrane preinačenja na gore je da omogući optuženom da potpuno slobodno i bez ikakvog rizika koristi svoje ustavno pravo na upotrebu pravnih lekova.

Vanredni pravni lekovi omogućavaju pobijanje pravosnažnih sudskih presuda.

Postoje dva vanredna pravna leka:

1. Ponavljanje krivičnog postupka – ima činjenični osnov
2. Zahtev za zaštitu zakonitosti – ima pravni osnov

1.Ponavljanje krivičnog postupka je vanredan, nedevolutivan i za rok nevezan pravni lek koji se podnosi protiv pravosnažne presude  kad se iznesu nove činjenice i novi dokazi za koje sud nije znao a koji kao takvi mogu dovesti do toga da osuđeni bude oslobođen; da bude kaženjen po blažem zakonu, i da učine nužnim novo suđenje.

Dakle ponavljanje kriivičnog postupka može da bude samo u korist optuženog ne i na njegovu štetu,  i samo posle pravosnažnosti presede.

Zahtev za ponavljanje postupka  se podnosi sudu koji je sudio u prvostepenom postupku

2. Zahtev za zaštitu zakonitosti je devolutivan; nesusupenizivan i za rok nevezan pravni lek kojim Republički javni tužilac može da pobija pravosnažne odluke i postupke javnog tužioca ili suda ako je njime povređen zakon.

Zahtev može koristiti samo Republički javni tužilac; okrivljeni i njegov branilac.

Zahtev se može uložiti zbog svake povrede procesnog zakona, za razliku od Žalbe kojom se pobijaju samo bitne povrede postupka, ovaj pravni lek upravo služi da se uklone sve nezakonitosti.

O zahtevu za zaštitu zakonitosti odlučuje Vrhovni kasacioni sud.

Ako vas zanima advokat za radno pravo, budite slobodni da nas kontaktirate.