Novosti

O susvojini na nekretninama govorimo kada postoji pravo dva ili više lica na istoj nepokretnosti koja nije fizički podeljena. Podeljeno je pravo svojine, a svako od suvlasnika ima takozvani idealni deo prikazan razlomkom ili procentom.

Susvojina na nekretninama nastaje na osnovu zakona ili pravnog posla:

1. Ugovorom o prodaji,
2. Poklonom,
3. Razmenom,
4. Ugovorom o deobi zajedničke imovine,
5. Testamentom,
6. Sudskom odlukom.

Ukoliko suvlasnički delovi nisi određeni predpostavlja se da su jednaki.

Karakteristika zajedničke svojine je to što udeli dva  ili više lica koja imaju svojinu na istoj nepodeljenoj nepokretnosti, nisu određeni.

To znači da zajedničari nemaju ni realno ni idealno izražen udeo u zajedničkoj imovini.

Najbolji primer zajedničke svojine je ona koja se stiče radom( direktnim ili posrednim) u toku trajanja zajednice života u braku, a bračni drugovi imaju status zajedničara. Njihovi udeli u zajedničkoj imovini nisu unapred određeni ali su odredivi, tako da u slučaju potrebe zajdnička svojina stečena u braku može biti podeljena.

Zajdenička imovina može nastati isključivo pod uslovima koji su određeni zakonom, pa tako imamo 4 oblika zajedničke svojine:

1. Zajednička imovina bračnih i vanbračnih drugova,
2. Zaejdnička svojina članova porodične zajednice
3. Svojina sanaslednika pre deobe
4. Zajednička nedeljiva svojina na zajedničkim delovima zgrade i uređejima u zgradi.