Novosti

Zakon o autorskim i srodnim pravima je varirao i prilagođavao se u zavisnosti od praktičnih okolnosti. Naime, oduvek je bilo teško definisati pojam autorskog prava.

Stoga, bitno je napraviti razliku između amatera i pravih profesionalaca koji ulažu ogroman trud i novac u svoj rad. Prvo ćemo zajedno pretrčati najbitnije članove ovog zakona, a onda ćemo prokomentarisati gde tačno nastaje problem.

Definicija

Prema zakonu, autorsko pravo se definiše kao pravo autora na njegovo umetničko, naučno, prevodilačko delo, kao i srodno pravo. Sva ova prava su pod zaštitom suda.

Autorskim delom se smatra originalna duhovna tvorevina koja se može izraziti u različitim oblicima (pisano, usmeno, film, muzika, video, dramsko delo itd.).

Šta se ne smatra autorskim delom?

• bilo koji propisi koji imaju zakonsku vrednost
• svi službeni materijali državnih organa koji imaju bilo koju javnu funkciju
• prevodi svih propisa i službenih materijala sa javnom funkcijom
• svi akti u administrativnom i sudskom postupku

Kada je autorsko delo objavljeno ili izdato?

• Autorsko delo se smatra objavljenim kada je na bilo koji način prvi put izloženo u javnosti od strane samog autora ili pak lica koje je on ovlastio.
• Autorsko delo se smatra izdatim kada je autor ili ovlašćeno lice pustio primerke dela u promet, i u tom procesu imajući na umu da samo delo može da zadovolji potrebe javnosti.

Ko se smatra autorom?

1. Autorom se smatra lice koje je kreiralo samo delo.
2. Autorom se takođe smatra lice čije je ime navedeno na primercima dela, do trenutka u kom bi se sudskim putem dokazalo suprotno.
3. Autor dela ima sva ovlašćena prava na njegovo delo.
4. Pored samog autora, drugo lice može biti nosilac prava na delo, ako je prema zakonu steklo to isto pravo.
5. Pravo autora je da drugome zabrani ili dozvoli davanje primeraka svog dela u zakup.
6. Autor nema isključivo pravo na građevinski realizovano delo arhitekture, na delo primenjene umetnosti koje je deo nekog industrijskog ili zanatskog proizvoda, kao i dela koja su ugovorena između autora i vlasnika primerka dela.
7. Autor ima pravo da zabrani ili dozvoli izvođenje svog dela
8. Autorovo je pravo da drugome zabrani ili dozvoli emitovanje svog dela.

Koja prava imaju naslednici autora?

• Ukoliko ih je autor ovlastio na objavljivanje neobjavljenog dela ili na izmenu dela, naslednici mogu iskoristiti to pravo, a ukoliko nije, delo ostaje neizmenjeno ili neobjavljeno.
•  Zaštitu moralnih prava autora, mogu vršiti pored samih naslednika i udruženja autora, kao i ustanove iz oblasti nauke i umetnosti.

Intelektualna svojina i autorsko pravo

Autorsko pravo je svakako deo intelektualne svojine, tvorevine nečijeg uma. Intelektualna svojina je samo širi pojam koji obuhvata i žigove, i patente. Neverovatan je broj zaštićenih intelektualnih svojina kojima smo svakodnevno okruženi; kao što su različiti brendovi, marke kompjutera, stolica, odeće itd. Intelektualna svojina je zaštićena pravom intelektualne svojine, i upravo zbog toga ona predstavlja širi pojam jer pored autorskog prava obuhvata i:

• pravo na patente
• pravo na dizajn
• pravo na žigove
• pravo na oznake geografskog porekla

Kao i kod autorskog prava, lice koje ima pravo na intelektualnu svojinu može da oduzme ili dozvoli pravo na eksploatisanje njegove intelektualne svojine.

Intelektualna svojina ima i dobrih i loših strana:

• ona je ključni faktor u kreiranju vašeg biznisa
• imaćete ogromnu finansijsku korist od kreiranja vašeg brenda
• uz pravne akte možete odlučiti ko, kako i na koji može koristiti vašu intelektualnu tvorevinu
• druga strana medalje je da druga lica mogu da koriste vaš brend kao svoj i da samim tim upropaste funkcionisanje vašeg biznisa i onemogućiti vam da ostvarite prednost na tržištu.
• digitalno doba je nezahvalno kada su ovakve stvari u pitanju jer je vrlo lako iskoristiti i zloupotrebiti tuđu intelektualnu svojinu.

*Zakon o autorskim i srodnim pravima je sastavljen od dobrih članova i uz pomoć njega ćete najbolje zaštiti vašu intelektualnu svojinu.

Žigovi i patenti

Žig je znak pomoću kog se razlikuje roba koja se nalazi u prometu slobodne trgovine. Žigovi mogu biti konstruisani od:

• reči
• simbola
• dizajna
• njihova kombinacija

Da biste prijavili vaš žig, morate podneti zahtev Zavodu za intelektualnu svojinu u Beogradu. Pre samog prijavljivanja, potrebno je izvršiti detaljniju analizu pretrage svih žigova kako bi se izbegla povreda tuđeg žiga.

Patent je pronalazak koji ima određeni inovativni nivo. Može biti deo i industrije i nauke. Patent je pravo koje pronalazaču daje država na određeni izum ili tvorevinu. Pronalazač je dužan da dostavi pisani oblik pronalaska u patentnoj prijavi.  Opis treba da bude sažet, jasan i koncizan.

Srpsko zakonodavstvo propisuje da svi izumi mogu biti zaštićeni patentom koji traje:

• 20 godina od dana kada je prijava podneta
• 10 godina ako je u pitanju mali patent od dana kada je prijava podneta